Evropska unija: Koliko su se promenile države koje su pre 20 godina ušle u evropsku porodicu

Pre dvadeset godina Evropska unija je postala bogatija za još 10 država članica – Kipar, Češku, Estoniju, Mađarsku, Letoniju, Litvaniju, Maltu, Poljsku, Slovačku i Sloveniju. Za EU ovo veliko proširenje je značilo stvaranje većeg političkog, ekonomskog i kulturnog entiteta, koji se tada protezao od Talina do Lisabona, od Valete do Stokholma, od Dablina do Nikozije. Unija je na taj način postala  jedno od najvećih pojedinačnih tržišta na svetu.

Jednako važno pitanje jeste šta su učlanjenjem u EU dobile nove članice u narednih 20 godina članstva. O tome najbolje govore brojke u nastavku teksta.

• Od 2004. godine, u narednih 20 godina preko 2,7 miliona mladih iz deset novih zemalja članica je učestvovalo u Erazmus+ programu.
• Prosečan životni vek u zemljama koje su pre dve decenije stupile u članstvo EU je porastao sa 75 na 79 godina.
• Tokom proteklih 20 godina ekonomija EU je porasla za 27%. Zemlje koje su se pridružile Uniji 2004. godine zabeležile su značajan ekonomski rast. Poljska i malteška privreda su se više nego udvostručile, dok je Slovačka privreda zabeležila rast za 80%.
• Od 26 miliona novih radnih mesta koja su se pojavila širom EU u poslednjih 20 godina, 6 miliona je otvoreno u 10 novih zemalja EU.
• Broj dece koja su bila u riziku od siromaštva u 10 novih zemalja EU u 2004. godini bio je 41%, dok je 20 godina kasnije smanjen na 17%.
• Od 2004. godine do danas, za 20% je povećan udeo visokoobrazovanih građana u populaciji između 25 i 34 godina u 10 novih zemalja EU.
• U poslednje dve decenije, tri puta je povećana dužina autoputeva u Poljskoj, Mađarskoj i Slovačkoj.

Pored navedenog, solidarnost unutar Unije je vrednost koja se decenijama neguje. Primera radi, kada su Sloveniju zadesile ozbiljne poplave avgusta 2023. godine, zemlje EU su se brzo angažovale za pružanje kritične pomoći, obezbeđujući mobilne mostove, helikoptere, bagere i spasilačke ekipe. Tada je Evropska komisija uplatila Sloveniji 100 miliona evra iz Fonda solidarnosti EU kao avans za popravku štete na javnoj infrastrukturi.

Primer Slovenije

Slovenačko iskustvo o dvadeset godina članstva u Evropskoj uniji je većinski pozitivno. Ulazak Slovenije u šengenski prostor omogućio je mobilnost stanovništva, što je osnažilo kulturnu razmenu i ponudilo poslovne mogućnosti širom kontinenta.

Usvajanje evra kao zajedničke evropske valute pojednostavilo je trgovinske i finansijske transakcije, što je donelo stabilnost i ekonomski rast slovenačkoj privredi. Slovenačke kompanije iskoristile su uvođenje evra da otkriju nova tržišta i povećaju izvoz.

Milijarde evra iz evropskih fondova omogućilo je Sloveniji da modernizuje svoju infrastrukturu, unapredi socijalne programe i više ulaže u istraživanje i razvoj.

Program Erazmus+ je unapredio obrazovno iskustvo slovenačkih studenata, mladih i nastavnika i podstakao osećaj evropskog identiteta i solidarnosti.

Izvor: Evropska komisija