Pravo na isključenje: Sme li poslodavac da vas zove posle radnog vremena i da li MORATE da se javite?

Radni dan je konačno završen, računar isključen, a vi uživate u zasluženom odmoru. Međutim, da li zaista imate pravo na mir ako vam u sitnim večernjim satima zazvoni službeni telefon?

Iako je rad na daljinu (remote work) postao „nova normalnost“, jedna stvar je ostala nedefinisana, a tiče se svakog zaposlenog – pravo na isključenje. Da li poslodavac ima pravo da vas zove van radnog vremena i da li ste obavezni da odgovorite?

Telefonski poziv od nadređenog: Da li se računa kao prekovremeni rad?

Kada vas poslodavac zove van radnog vremena da rešite neki problem, to se u suštini može tumačiti kao nalog za rad.

Ako ste u situaciji da morate odgovoriti na poziv, otvoriti mejl ili hitno završiti neki zadatak, to jeste prekovremeni rad. U tom slučaju poslodavac bi trebalo da evidentira prekovremeni rad i isti plati po uvećanoj tarifi (najmanje 26% više od osnovne plate po satu).

Ključna poruka: Svaka aktivnost koju obavljate za poslodavca, a koja nije u okviru definisanog radnog vremena, može se smatrati prekovremenim radom i biti plaćena kao takav.

Kako se zaštiti od šefovog „zvrckanja“ van radnog vremena?

Radno zakonodavsvo u Srbiji nažalost još uvek ne prepoznaje „pravo na isključenje“ kao što to čine neke zemlje Evropske unije i sveta.

Primer iz sveta (Australija, Francuska, Nemačka):

• Prošle godine je u Australiji zakonom uređeno da zaposleni imaju pravo da ignorišu pozive nadređenih van radnog vremena.
• Poslodavci i dalje mogu da pokušaju da kontaktiraju zaposlene, ali zaposleni mogu da odbiju poziv ili da se jednostavno ne jave, osim ako se takva odluka ne protumači kao „nerazumna“.
• Vladina Komisija za pošten rad (FVC) je nadležna da u ovakvim situacijama ceni razumnost. Ukoliko se odluka Komisije ne ispoštuje, zaprećene su visoke kazne (oko 12.000 USD za zaposlenog, odnosno oko 63.000 USD za poslodavce).
• Slična zakonska rešenja koja štite zaposlene postoje u Francuskoj, Nemačkoj i drugim zemljama EU.

Šta kaže srpski Zakon o radu?

Iako Srbija još uvek nije zakonom učvrstila „pravo na isključenje“, ovo pravo je implicitno sadržano u odredbama o radnom vremenu i odmoru:

1. Radno vreme: To je period u kojem ste obavezni da obavljate radne zadatke. Zakon o radu jasno definiše radno vreme (obično 40 sati nedeljno).
2. Ugovor o radu/Kolektivni ugovor: Zaposleni kome se često dešava da mu telefon zvoni nakon isteka radnog vremena treba prvo da proveri svoj ugovor i kolektivni ugovor kod poslodavca da bi video da li se igde spominje obaveza dostupnosti.

Ukoliko obaveza dostupnosti nigde nije propisana, poslodavac ne bi smeo da vas uznemirava nakon radnog vremena.

Posebna situacija: Pripravnost

Postoji izuzetak, a to je situacija pripravnosti.

Pripravnost postoji ako ste sa poslodavcem potpisali poseban dogovor da budete dostupni van radnog vremena (na primer, u hitnim slučajevima, za rešavanje tehničkih problema, itd.). Ovaj period se posebno plaća i razlikuje se od prekovremenog rada (jer u pripravnosti samo čekate poziv).

Ako u vašem ugovoru o radu ili kolektivnom ugovoru nije definisana pripravnost, vaša obaveza prema poslodavcu prestaje sa završetkom radnog vremena.

Zaključak

Dok se ne donese zakon koji će jasno reći NE, uvek se možete pozivati na elementarno pravo na odmor i da zahtevate plaćanje prekovremenog rada za svaki minut proveden na službenom pozivu nakon završetka radnog vremena.

Kvorum info: Trudimo se da vam pružimo tačne i korisne informacije, ali vas podsećamo da ovaj sadržaj nije zamena za profesionalni pravni savet. Budući da su zakoni i njihova primena kompleksni, pre bilo kakvog zvaničnog postupka potražite savet od ovlašćenog stručnog lica.