Bezbednost u saobraćaju: U Helsinkiju godinu dana bez ijednog smrtnog slučaja na putevima. Koliko je Srbija blizu ili daleko od glavnog grada Finske?

Zvaničnici Helsinkija su saopštili da je ovaj grad u julu mesecu obeležio godinu dana bez smrtnog slučaja u saobraćaju.

Uspeh finske metropole je pozdravljen i u Briselu. Podsećanja radi, Evropska unija je još 2018. godine definisala kao važan cilj za sve države članice da se do 2030. godine prepolovi broj smrtnih slučajeva u saobraćaju. Međutim, po tom pitanju Helsinki je još uvek redak primer dobre prakse.

Kako su Finci učinili saobraćaj bezbednijim?

Saobraćajni stručnjaci iz Helsinkija tvrde da su smrtni ishodi na drumovima iskorenjeni zahvaljujući nekoliko činilaca.

Na prvom mestu, grad je 2021. godine pooštrio meru ograničenja brzine kretanja vozila u centru grada i naseljenim područjima. Više od polovine ulica Helsinkija sada ima ograničenje brzine od 30km/h. Pre 50 godina, ovde je ograničenje bilo 50km/h. Primena ove mere je osnažena postavljanjem 70 dodatnih kamera koje snimaju brzinu kretanja vozila na putevima.

Pored toga, grad je investirao u pešačku, biciklističku i infrastrukturu javnog prevoza, što je takođe pomoglo u smanjenju broja saobraćajnih nezgoda. Danas se mreža biciklističkih staza u Helsinkiju prostire na preko 1.500 kilometara. Investiranje u biciklističke staze značajno je smanjilo potrebu za automobilima, te je time i smanjena opasnost od saobraćajnih nezgoda. Javni prevoz je odlično organizovan, što je još jedan važan faktor koji smanjuje potrebu za automobilima i tako utiče na smanjenje mogućnosti ozbiljnih nesreća.

Strategija urbanog razvoja Helsinkija, jedne od najmanjih prestonica Evropske unije, transformisala je nekada automobilski orijentisan grad u bezbednu zonu učesnika u saobraćaju. U mogim delovima grada putevi su planski suženi da bi se napravilo mesto za drveće i zelenilo. Ovakvi zeleni urbani pejzaži dodatno motivišu vozače da se kreću opreznije kroz naseljena područja.

Odgovorno planiranje i dugogodišnja primena mera rezultirali su sjajnom statistikom – između 2003. i 2023. godine broj povreda u saobraćaju je opao sa 727 na 14.

Stanje na putevima u Srbiji

Srbija ima Nacionalnu strategiju za bezbednost saobraćaja za period od 2023. godine do 2030. godine. I, upravo u ovom dokumentu se kaže da „prosečne godišnje društvenoekonomske posledice (troškovi, gubici i štete) saobraćajnih nezgoda u Srbiji iznose oko 4,1 milijardu evra“.

Opšti cilj strategije – smanjen broj poginulih i teško povređenih lica za 50% do 2030. godine, u odnosu na 2019. godinu i bez poginule dece u saobraćaju od 2030. godine.

Međutim, već u prvoj godini važenja Strategije, dakle 2023., Evropski savet za bezbednost saobraćaja je izneo podatak da je Srbija u toj godini, sa 76 smrtnih slučajeva bila treća u Evropi po broju poginulih u saobraćaju na milion stanovnika. Poražavajuću statistiku imale su samo Bugarska (82) i Rumunija (81).

Danas, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku samo u prvom kvartalu 2025. godine je pognulo 103 lica u saobraćajnim nezgodama u Srbiji, od toga 45 u naselju i 58 van naseljenog mesta.

U četvrtoj nedelji aprila meseca ove godine, kada se obeležava Nedelja prevencije povreda u saobraćaju, RTS je preneo upozoravajući podatak da je u prethodnih 5 godina više od 2.600 ljudi stradalo dok je oko 98.000 povređeno u saobraćajnim nesrećama na domaćim drumovima.

Dakle, „stanje“ na putevima u Srbiji je takvo da je statistika i dalje sumorno siva, uprkos milozvučno napisanim ciljevima u poslednjoj Nacionalnoj strategiji za bezbednost saobraćaja. Iako je ovo možda i tipično za nas – da lepo pišemo, slabo se sećamo napisanog, i još slabije primenjujemo u praksi, olak gubitak ljudskih života u saobraćaju je i suviše veliki luksuz za male države poput Srbije.

Saobraćajne nezgode su sitemski a ne isključivo lični propusti, te bi im sistemski i multisektorski trebalo i pristupati. Hitno i odlučno, bez odlaganja i bez opravdanja. Na primer, onako kako su to radile vlasti Helsinkija. Tim pre što je dugoročni cilj Evropske unije nula smrtnih slučajeva u saobraćaju do 2050. godine (politika poznata pod nazivom „Vizija nula“), a Srbija se zvanično deklariše kao država koja želi da u skorijoj budućnosti bude deo EU porodice.

Prema dosadašnjim podacima i iskustvima, Helsinki nam je prilično daleko.