Humanitarni sistem UN ili haos u Pojasu Gaze

„Mi, narodi Ujedinjenih nacija rešeni da spasimo buduća pokoljenja užasa rata….“, deo je rečenice kojom započinje Preambula Povelje Ujedinjenih nacija (UN), usvojene 26. juna 1945. godine u San Francisku. Čitajući je u sadašnjem trenutku, kada se svet suočava sa slikama užasa iz Pojasa Gaze, očekivano se ponovo otvara pitanje efikasnosti UN, organizacije zasnovane na mirovnim načelima.

Ovih dana se razmenjuju glasne optužbe na relaciji zvaničnika UN i Izraela. Problem je u tome što UN ne uspevaju da distribuiraju više od 900 kamiona pomoći unutrar teritorije Gaze. Natovareni kamioni danima stoje parkirani u blizini prelaza Kerem Šalom na granici sa Gazom, dok se glad širi na ratom razorenoj teritoriji.

Izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar odgovornost prebacuje na Ujedinjene nacije za neuspeh u distribuciji pomoći u Pojasu Gaze, što je izazvalo verbalni okršaj sa međunarodnom organizacijom. Sar je za Politiko oštro izjavio da UN ne deluju sa namerom da pomognu ljudima u Gazi, već da delegitimišu Izrael.

Sa druge strane, Ujedinjene nacije odbacuju optužbe, objašnjavajući da zapravo Izrael sprečava distribuciju pomoći u Gazi.

– Kerem Šalom (prelaz za humanitarnu pomoć u Gazu) nije Mekdonaldsovo stajalište za automobile gde se samo zaustavimo i uzmemo ono što smo naručili, zar ne? Postoje velike birokratske prepreke. Postoje velike bezbednosne prepreke. I, iskreno, mislim da postoji nedostatak spremnosti da se Ujedinjenim nacijama dozvoli da radimo svoj posao – rekao je portparol Ujedinjenih nacija Stefan Dižarik na konferenciji za medije u Njujorku.

Dižarikov stav dele i ostali zvaničnici UN, koji tvrde da je za isporučivanje pomoći stanovništvu potrebno da se steknu pravi operativni uslovi na terenu, uključujući odobrenja izraelskih vlasti da UN i partneri koriste bezbedne rute unutar Gaze koje ne predstavljaju bezbednosne pretnje.

Međutim, dok traju verbalna prebacivanja između zvaničnika UN i Izraela, Ministarstvo zdravlja Gaze upozorava da je od početka rata 113 osoba, među kojima 81 dete, umrlo od neuhranjenosti. Skoro 60.000 ljudi je ubijeno u Gazi od početka rata između Izraela i Hamasa, pri čemu se ne pravi razlika između boraca i neboraca.

Na ovom mestu se valja podsetiti da je jedan od najvažnijih zadataka Organizacije Ujedinjenih nacija održavanje međunarodnog mira i bezbednosti.

Rezultati UN u pogledu na ovaj zadatak i u prvim godinama postojanja Organizacije su delovali ambivalentno. U nekim krizama UN je opravdala svoje postojanje (Berlinska, Suecka, Kubanska kriza), ali u nekim drugim (npr. Misija u Kongu) je već tada ozbiljno dovela u pitanje svoj ugled.

Po pitanju čestih arapsko-izraelskih konflikata učinkovitost UN je pod znakom pitanja već od prvih dana postojanja Organizacije. Juna 1948. godine, Misija UN za nadgledanje primirja UNTSO je upućena u Palestinu i to je bila prva „posmatračka misija“ Ujedinjenih nacija. Vojni posmatrači UNTSO su imali zadatak da kontrolišu prekid vatre, nadgledaju izvršavanje sporazuma o primirju, sprečavaju da pojedini incidenti eskaliraju u sukob širih razmera. Kako slike užasa iz izraelsko-arapskih sukoba i danas potresaju svet, jasno je da UN misija ni tada, kao ni današnje aktivnosti  nisu dale očekivane rezultate.

Da Ujedinjene nacije nisu jedina međunarodna organizacija koja se nalazi zapetljana u Pojasu Gaze, potvrđuje i iskustvo Evropske unije (EU). Optužbe na račun Izraela iznose i zvaničnici EU, koji takođe uveravaju javnost da Izrael nije spreman da ispuni dogovore u vezi sa omogućavanjem prolaska humanitarne pomoći za stanovništvo iz Gaze. Iz tog razloga, grupa od desetak zemalja EU među kojima je i Francuska, pozvala je Komisiju da kandiduje nove predloge za povećanje pritiska na Izrael. Ovakvim predlozima se protive Nemačka, Italija, Češka i Mađarska, tako da se još uvek ne nazire jedinstven stav EU u vezi sa jačanjem pritiska na Izrael.

Činjenica je da Ujedinjene nacije nisu jedini neefikasan međunardni akter po pitanju rešavanja humanitarne katastrofe, koja se dešava pred očima savremenog sveta u Gazi. Ali, dok se zvaničnici pravdaju umivenim rečnikom kako „humanitarni sistem UN nije zakazao već je sprečen da funkcioniše“, za to vreme humanitarni radnici svedoče da „daca u Gazi govore svojim roditeljima da žele u raj, jer bar u raju ima hrane“.

Čini se da umiranje civila i dece od izgladnjivanja  u ratom zahvaćenom području Gaze još uvek nije dovoljno glasan alarm za Ujedinjene nacije da preispitaju svoj autoritet i mehanizme delovanja u savremenom međunarodnom sistemu.

Ostaje da se vidi da li će uopšte biti „dovoljno dobrog razloga“ da se i „osamdesetogodišnja dama UN“ probudi iz dubokog sna i preuzme mirovnu palicu u svoje ruke. U Pojasu Gaze ili na nekom drugom ratom zahvaćenom mestu na svetu.

Izvor: Međunarodne organizacije, Politiko