U sklopu opsežne reforme tržišta rada, Slovenija će od 1. januara 2026. godine početi sa primenom revolucionarnog zakona koji daje mogućnost skraćenja radne nedelje za određene kategorija zaposlenih.
Naime, nakon sprovedenih analiza Slovenija počinje sa primenom modela 80-90-100 kako bi starijim radnicima ponudila kraće radne nedelje sa gotovo istim beneficijama. Ovaj model predviđa 80% radnog vremena, 90% plate, 100% plaćenih doprinosa. Za početak, biće stavljen na raspolaganje zaposlenima starijim od 58 godina ili onima sa najmanje 35 godina radnog staža. Ova kategorija zaposlenih će moći da bira između šestočasovnog radnog dana, produženih vikenda ili slobodnog petka.
Prema objašnjenju zavničnika iz slovenačkog Ministarstva za rad, porodicu i socijalna pitanja, ovakve novine su usmerene na poboljšanje kvaliteta života radnika, povećanje produktivnosti i bolju ravnotežu između poslovnog i privatnog života.
Inače, Slovenija dugoročno planira formalno priznanje 30-časovne radne nedelje kao punog radnog vremena, čime bi se otvorile mogućnosti za šire oblike zapošljavanja uz kraće, ali efikasnije radno angažovanje. Cilj ovakvih promena nije smanjenje obima posla, već povećanje efikasnosti i zadovoljstva na radnom mestu, uz humanizaciju radnih uslova i podsticanje dužeg ostanka starijih radnika na tržištu rada.
Šta kaže razvijena Evropa, a šta Srbija po pitanju skraćenja radne nedelje?
Prosečna radna nedelja u Evropskoj uniji je 36 sati. U Holandiji je standardna radna nedelja već skraćena na 32 sata rada. Španija planira da radnu nedelju skrati na 37,5 sati. I druge evropske države, na prvom mestu Nemačka, zatim Poljska i Portugal već eksperimentišu sa smanjenjem radne nedelje.
Za to vreme u Srbiji i dalje nema šire javne ili stručne rasprave na temu izmene radnog zakonodavstva u delu koji se odnosi na dužinu trajanja radne nedelje. Ovde je i dalje zvanično na snazi pravilo 40-časovna radna nedelja kao puno radno vreme. Pride, sve veći broj domaćih radnika se odlučuje za rad na dane državnih i verskih praznika koji su ekstra plaćeni, jer u tome vide makar kakvu mogućnost za kratkoročno popunjavanje sve većih rupa u kućnim budžetima. Tako je u 2024. godini, prema podacima Eurostata, prosečan broj nedeljnih stvarnih sati rada na glavnom poslu u Srbiji bio 42,3 sata za oba pola (muškarci su radili 43 sata nedeljno, a žene 41,4).
Tek se ponegde u javnosti može čuti za sada samo stidljiva i uopštena ideja o skraćenju radne nedelje. Tako je u junu mesecu ove godine, na Kongresu Saveza samostalnih sindikata Srbije, najavljena inicijativa za skraćenje radne nedelje. Do danas, ova inicijativa još uvek nije detaljno razrađena i prezentovana široj javnosti.
Sve brojnija istraživanja i pilot projekti koji se sprovode u razvijenijim državama dolaze do zaključka da su kraće radne nedelje podjednako korisne i za radnike i za poslodavce. Radnik je zdraviji, odmorniji, motivisaniji, manje anksiozan, manje depresivan i u manjem riziku od sagorevanja na poslu. Sa druge strane, poslodavac dobija efikasnijeg, produktivnijeg i zadovoljnijeg zaposlenog.
Čini se da je Srbija još daleko čak i od promišljanja mogućnosti skraćenja radne nedelje. Kao i sve druge inovacije, i ova će prvo krenuti u razvijenijim zemljama. Ostaje nada da će do sada poznati pozitivni efekti ohrabriti domaće aktere da makar razmisle na ovu temu.
Do tada, ona naša poznata – ne može mene niko tako malo da plati koliko ja mogu malo da radim, ostaje na snazi.
Izvor: Connectingregion, Nadlani, portali
