Kada je odeća Džona Stonhausa, člana britanskog parlamenta, pronađena na plaži u Majamiju 20. novembra 1974. godine, mnogi su verovali da se tada poznati političar udavio – sve dok se živ i zdrav nije pojavio u Australiji na Badnje veče.
Šezdeseteih godina 20. veka život Džona Stonhausa činio se idiličnim – sa 43 godine bio je uspešni direkor pošte, oženjen prefinjenom damom, otac troje dece o kome se pričalo kao o budućem laburističkom premijeru.
Problemi u političkoj karijeri su počeli iznenadno, 1969. godine, kada je otvorena sumnja da je Stonhaus zapravo špijun koji radi u korist komunističke Čehoslovačke. Time je politička reputacija Stonhausa bila ozbiljno narušena zbog čega je odlučuio da se oproba u biznisu, tačnije bankarskom poslu. Međutim, i tu je doživeo krah.
Privatno, vodio je dvsotruki život i održavao vanbračnu vezu sa svojom sekretaricom.
Problemi u političkoj karijeri, u porodičnom životu, optužbe da je komunistički špijun i pretnja od finansijske propasti odveli su Stonhausa u duboku depresiju. Tada je i osmislio plan da lažira svoju smrt, da nestane i da novi život, sa novim identitetom započne u dalekoj Australiji, zajedno sa svojom ljubavnicom i uz pomoć novca koji je već pripremio na bankovnim računima koje je otvarao pod lažnim imenima.
Otišao je na službeni put u Majami gde je nestao u novembru 1974. godine, a zatim je uskočio u drugi avion za Australiju. Sve to je uradio koristeći ukradene identitete dvojice pokojnika. Njegova prevara trajala je nešto više od mesec dana. Australijske vlasti, tragajući za Stonhausovim vršnjakom i sunarodnikom Lordom Lukasom, zloglasnim beguncem koji je nestao otprilike u isto vreme, slučajno su pronašle političara.
Stonhausova supruga je bila ubeđena da se on udavio, ali je londonska policija imala određene sumnje. Pod prismotrom je bila njegova sekretarica i otkrilo se da je deo njene odeće i ličnih stvari poslat u Australiju mesec dana pre nestanka Stonhausa. Takođe, ona je dobijala transatlantske telefonske pozive od njega i slala mu je polukodirana pisma preko jedne od njegove dve australijske banke. Policija iz Melburna je Stonhausa uhapsila dok je potpisivao lažne čekove.
Na Badnje veče Stonhaus je morao da prizna svoj pravi identitet i zamolio je da obavi telefonski razgovor sa suprugom. Taj razgovor, kada joj je priznao svoju veliku prevaru, policija je snimila što Stonhaus tada nije znao.
Svoje postupke kasnije je pravdao govoreći da je razvio „podeljenu ličnost“, pri čemu je „nova ličnost omogućila oslobađanje staroj ličnosti koja je bila pod hroničnim stresom velikih razmera“. Upitan kako je mogao da svoju suprugu i decu izloži neprijatnostima, rekao je da je zapravo pokušavao da im svojim nestankom olakša živote, tako što će ukloniti tenzije koje im je njegova stara ličnost stvarala.
I nakon ovog velikog skandala Stonhaus je zadržao poslaničko mesto i odbio je da se odrekne poslaničke plate, objašnjavajući da narodni poslanik, kao i bilo ko drugi na bilo kom drugom poslu, ima pravo na naknadu u periodu kada ima neku vrstu bolesti.
Suđenje Stonhausu u avgustu 1976. godine u Britaniji zbog neuspelih poslova, prevara i krađe trajalo je 68 dana, nakon čega je osuđen na sedam godina zatvora.
Supruga se od njega razvela 1978. godine, a on je po drugi put, ali stvarno, umro 1988. godine.
Izvor: BBC
