U eri mobilnih telefona sve više blede sećanja na fiksne telefonske aparate sa brojčanicima, koji su obeležili detinjstvo i mladost mnogih od nas.
Kada bismo danas izgovorili “okreni nulu”, mlađe generacije teško da bi razumele ovu šifrovanu poruku. Oni nešto stariji, dobro se sećaju da su “okretali nulu” u nadi da će time “popraviti” telefonsku vezu i bolje čuti sagovornika. I, to samo onda kada bi im “dvojnik oslobodio vezu”.
Slatke muke sa “dvojnicima” tada su bile jednako česte, jer su telefonski brojevi dodeljivani u paru, pa je svaki broj imao najbližeg komšiju za uparenog “dvojnika”. Kada komšija razgovara, moralo se čeličiti strpljenje i čekati da on završi razgovor, pa tek onda bi “komšija dvojnik” mogao okrenuti svoj brojčanik.
Takozvani dvojni priključak bio je u ekspanziji sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Usled naglog rasta potrebe za telefonskim priključcima i zbog nepostojanja kapaciteta gradskih mreža da ove potrebe zadovolje, rešenje je pronađeno u uvođenju telefonskih dvojnika. Dvojni priključak bio je uređaj pomoću kojeg se dva pretplatnička broja uključuju u centralu zajedničkim vodom. Dvojnici nisu mogli između sebe telefonirati, i dok je jedan korisnik razgovarao drugi bi bio automatski blokiran za primanje i upućivanje poziva.
Sećanja zlata vredna.
