Sada već davne 1965. godine Voždovac je dobio bioskop, smešten na uglu ulica Vojvode Stepe i Kralja Vladimira. Bioskop je tada bio poznat po ogromnoj sali i zakrivljenom platnu i godinama kasnije je bio stecište filmofila iz ovog dela grada.
Danas, u ovom zdanju već 27 godina nema bioskopskih projekcija, ako se izuzme scena iz kultnog filma Kad porastem biću kengur (2004), kada Braca (Sergej Trifunović) kupuje sedam karata da bi se film uopšte projektovao, jer se drugačije ne isplati pokretati mašineriju. Prolazeći ovim delom Ulice vojvode Stepe, intuitivno skrećemo pogled sa prizora ruinirane zgrade nekadašnjeg bioskopa, koja godinama tavori prepuštena zubu vremena zbog zamršenih i još nerešenih imovinsko-pravnih odnosa.
Foto: Kvorum.rs
Kako svaki Gordijev čvor može da se razmrsi uz dovoljno entuzijazma, volje i znanja, ostaje nada da će do razmršenja čvora zvanog “Bioskop Voždovac” ipak doći u neko skorije vreme. Tužna slika zapuštene zgrade bioskopa, na kojoj dominiraju otpale žute ploče sa fasade, prljava i polomljena stakla i grafiti, svakodnevno podseća da je čas za rešavanje problema voždovačkog bioskopa odavno kucnuo.
