Vinski protokol

Još su stari Rimljani govorili da je pijenje vina prava umetnost, a posluživanje još veća. Jer, kako reče stara izreka, u vodi ćeš videti svoje lice, a u vinu izraz svoje duše.

Iskreni vinoljupci dobro razumeju vinsku komunikaciju, koja zapravo započinje još sa činom posluživanja vina, odabirom čaša i načinom sipanja pića.

Prilikom sipanja vina u čaše poznato je pravilo da čaše ne smeju biti prepune, jer prepunjene čaše govore o nepoznavanju vinske kulture. Čaše se pune sa svega jednom trećinom pića i izuzetak su samo veoma penušave vinske vrste, kao što su šampanjska vina, koja se sipaju tako da jedna trećina čaše ostane prazna. Važi pravilo da čaša za vino mora biti kristalna i providna, i da njena veličina ne bude niti premala (kao što su na primer rakijske čaše), niti prevelika (kakav je slučaj sa čašama za pivo). Adekvatna veličina čaše za vino daje mogućnost maksimiziranja pozitivnih utisaka konzumenata vina o njegovoj boji i njegovoj aromi.

Pored veličine čaše, jednako je važno da se dužna pažnja posveti i odabiru adekvatnog oblika čaše za odabrano vino. Uobičajeno je da se kvalitetnija vina sipaju u manje čaše, da se obična, stona vina služe iz većih čaša. Takođe, crna vina se najčešće piju iz većih čaša, čiji oblik podseća na okrnjenu kuglu. Bela vina se sipaju u one čaše koje imaju dužu dršku od čaša za crna vina.

Sa druge strane, i onda kada se nađemo u ulozi konzumenta vina, važno je poznavati pravila u vezi sa ispijanjem vina i držanjem čaše u ruci. Tajna hedonističkog ispijanja vina otkriva se „kružnim laganim okretanjem čaše, da se vino u njoj zanjiše i ovlaži njene unutrašnje ivice, što ubrzava isparavanje, pa se njuhom, s početka laganim i kratkim, a zatim sve dubljim i dubljim udisajima, bolje otkrivaju mirisne senzacije“.

Takođe, i postupak sipanja vina u čaše pravo je umeće, naročito penušavih vina. Vinski protokol nalaže da se boce penušavih vina otvaraju nagnute pod uglom od 45 stepeni, i to pažljivo i bez pravljenja naglih pokreta, kako bi se dobio efekat blagog zvučnog šuma nakon vađenja čepa. Scene u kojima se šampanjac otvara veoma pompezno, sa bučnim efektom po izletanju čepa i prosipanjem pene iz flaše, imaju samo scenski efekat, ali takav način otvaranja boce vina loše utiče na kvalitet vina koje u veoma maloj količini, nakon takvog poduhvata, ostane u flaši.

Pravilo prilikom posluživanja vina kada je prisutan veći broj gostiju nalaže da pripadnice ženskog pola budu najpre uslužene, pa tek potom muškarci, shodno rangu, kao i prema starosti, počevši od najstarijeg gospodina. Način posluživanja vina u domu domaćina, znatno se razlikuju. U takvoj situaciji po protokolu domaćin je taj koji otvara bocu vina, najpre ga sipa u svoju čašu i to u maloj količini, dovoljnoj da se samo okusi vino, pa tek kada na taj način potvrdi ispravnost pića, vino služi svojim gostima na način kako se to radi na javnim mestima, i svoju čašu poslednju dopunjava. Boce vina se pred gostima uvek iznose otvorene, uz izuzetak koji važi za šampanjsko vino, koje se po pravilu otvara za stolom i pred gostima.  

Da bi vino prenelo željenu poruku, svako od pravila vinskog protokola bi trebalo biti ispoštovano, jer u suprotnom, gost koji je na pogrešan način poslužen ovim pićem neznanje bi mogao protumačati kao svojevrstan znak nepoštovanja domaćina prema njemu.

Autor: Kvorum.rs