1877 – U Vojvodini, u bačkom selu Mošorinu, rođena je Isidora Sekulić, srpska književnica i prva žena član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Kao kćerka uglednog gradskog kapetana školovala se u Budimpešti, gde je 1892. godine diplomirala matematiku i prirodne nauke. Doktorirala je u Nemačkoj 1922. godine. Radila je kao učitelj matematike i kao prevodilac, budući da je bila poliglota.
https://sr.wikipedia.org/
Iza sebe je ostavila bogato književno nasleđe, kao što je putopis „Pisma iz Norveške“, objavljen 1914. godine. Zbirka pripovedaka „Kronika palanačkog groblja“ (1940) nastajala je vreme duboke lične tuge i Isidorine porodične tragedije. Na samom početku 20. veka, u istoj godini ostaje bez oca i brata, koji su sahranjeni na pravoslavnom groblju u Zemunu, gde je Isidora svakodnevno odlazila i satima razgovarala sa grobarom. Njegove priče o životima pokojnika revnosno je beležila u svoju crnu svesku, odakle su kasnije nastale pripovetke sakupljene u „Hronici palanačkog groblja“. Jedna od najpoznatijih jeste „Gospa Nola“, koja je postala merilo za jak i upečatljiv ženski lik u domaćoj književnosti.
Isidora Sekulić je umrla u Beogradu, 1958. godine. Na Topčideru, gde je i sahranjena, podignut joj je spomenik 2015. godine.
