Ako ste mislili da je vino za Srbe samo piće koje se naručuje uz tamburaše ili otvara petkom uveče uz omiljenu seriju, varate se. Za naš narod, vino nije alkohol – to je tečna istorija, sakrament i, ruku na srce, univerzalni lek za sve, od slomljenog srca do borbe za potomstvo.
U srpskoj kulturi, vinova loza nije obična biljka; ona je simbol domaćina, žrtve i neraskidive veze sa onostranim. Pa, hajde da prošetamo kroz naše običaje i vidimo zašto nam je čaša uvek polupuna (ili bar blizu ruke).
Loza Svetog Simeona: Predanje koje traje osam vekova
Nema boljeg dokaza o kultu loze od one Svetog Simeona na Hilandaru. Priča kaže: kad je Sveti Sava rešio da očeve mošti vrati u Srbiju kako bi pomirio zavađenu braću, monasi su bili neutešni. Simeon im se javio u snu i obećao utehu: iz njegovog praznog groba nikla je loza.
I evo je, raste iz zida od 1200. godine. Bez posebnih tretmana, ona i dalje rađa. Narodno verovanje tvrdi da je njen plod čudotvoran za muški sterilitet, a prvi zapis o tome datira još iz 1527. godine. Tada je jedan turski paša, nakon što mu se rodio naslednik zahvaljujući grožđu sa Hilandara, sina u znak zahvalnosti poslao da služi u manastiru.
Vinski „wellness“ za novorođenčad
Danas bebe kupamo u posebnim kupkama kontrolisane PH vrednosti, ali stari Srbi su imali direktniji pristup: u pojedinim krajevima muško dete se odmah po rođenju kupalo u vinu. Razlog je bio jasan – da bi dete bilo snažno, vitalno i, pretpostavljamo, otporno na životne izazove koji slede.
Vino nas prati u svakom koraku: njime se krizma, njime se zaliva svaki novi početak. Zanimljivo je da se u crkvu od voća sme uneti samo grožđe. Čak i na venčanju, dok mladenci pijuckaju vino iz zajedničke čaše, sveštenik im poručuje da im život do tada beše voda, a od sada neka bude vino.
Običaji koji spajaju: Varenik i 40 čaša na Mladence
Zaboravite na moderne koktele, naši stari su imali „varenik“. Za Badnje veče se kuvalo crno vino sa medom i biberom, u koje su se umakali komadi božićnog kolača. To je bio svojevrsni „kućni pričest“ koji je okupljao porodicu oko ognjišta.
A ako vam treba izgovor za ozbiljan društveni maraton, tu su Mladenci. Narodni običaj kaže da tog dana treba popiti četrdeset čaša vina – po jednu za dušu svakog od četrdeset mučenika. Ako preživite četrdesetu, smatrajte se blagoslovenim i, sasvim sigurno, veoma raspoloženim.
Socijalna karta: Nema vinograda, nema ženidbe
U fruškogorskom kraju, gde se vino tretira kao svetinja, postojao je jasan uslov za momke: nema ženidbe dok ne zasadiš vinograd. To je bio krunski dokaz da je muškarac spreman da izdržava porodicu. Vinograd je bio statusni simbol, polisa osiguranja i svojevrsni „LinkedIn profil“ onog vremena koji je govorio o vrednoći i stabilnosti mladoženje.
Lek za sve (pa i za miran san)
Još je Hipokrat vino prepisivao za ublažavanje groznice, a naši stari su njime ispirali rane zbog antiseptičkog dejstva. Pre nego što su postojale apoteke na svakom ćošku, u malim bočicama se prodavao ausbruh (posebna vrsta desertnog vina) kao lek protiv iscrpljenosti i bolesti.
Danas, možda ne lečimo upale kaberneom, ali se i dalje držimo one zlatne narodne formule o tri čaše:
- Prva za zdravlje,
- Druga za ljubav,
- Treća za miran san.
Sve preko toga? To je već za rubriku „Hronika“ ili, u boljem slučaju, za dobru anegdotu koju ćemo prepričavati uz – pogađate – čašu vina.
Živeli!
