Visina zarade je pitanje koje uvek budi veliku pažnju radno aktivnog stanovništva. No, bez obzira na uvek prisutnu znatiželju o tome koliko naši prijatelji, poznanici ili kolege zarađuju, neretko se ustručavamo da im takvo pitanje direktno postavimo. Da li je pristojno i imamo li pravo da znamo koliko zarađuju ljudi u našem okruženju?
Dok je u zapadnim kulturama visina plate često stvar ličnog uspeha o kojoj se otvoreno govori, na Balkanu je ona i dalje jedna od strogo čuvanih „porodičnih tajni”.
Kome odgovara tišina?
Postavlja se pitanje kome zapravo ide u prilog tajnovitost o platama. Benefit, na prvom mestu, imaju poslodavci koji na taj način visinu zarade koriste kao strateški alat u pregovaranju sa zaposlenima. Pored toga, netransparentnost može dovesti i do diskriminacije – svesne ili nesvesne – gde dvoje ljudi sa istim kvalifikacijama i odgovornostima imaju drastično različita primanja.
Neke privatne kompanije koje posluju u Srbiji praktikuju potpisivanje ugovora o radu koji sadrže klauzulu o poverljivosti. Njome se zaposleni obavezuju da neće otkrivati visinu svoje zarade trećim licima. S druge strane, u javnom sektoru je situacija delimično drugačija, naročito tamo gde se zarade isplaćuju iz budžeta i gde se podaci o platama javno komuniciraju.
Promena pravila igre
U poslednje vreme, čini se da polako dolazi do promene prakse i skidanja vela tajne sa podataka o zaradi. U oglasima i konkursima za posao sve je češći trend da poslodavci navode fiksnu platu ili bar njen raspon (od početne do pune zarade). To diktira samo tržište – hronični nedostatak radne snage naterao je kompanije na otvorenost, jer kandidati danas sve češće odbijaju da uđu u proces selekcije ako u oglasu nije navedena bar početna cifra.
Šta donosi Direktiva EU od juna 2026?
Evropska unija je po ovom pitanju otišla korak dalje još 2023. godine usvajanjem Direktive o transparentnosti plata. Ova direktiva stupa na snagu juna ove godine i deo je pojačanih aktivnosti u državama Unije radi potpunije primene principa jednake zarade za jednak rad kroz tranparentnost zarada.
Iako Srbija još uvek nije članica EU, ova pravila će neminovno uticati i na naše tržište, naročito na strane kompanije koje ovde posluju.
Glavne novine koje Direktiva donosi su:
- Obavezni podaci u oglasima: Poslodavci će morati da navedu raspon zarade ili početnu platu pre samog razgovora za posao.
- Zabrana pitanja o prošlosti: Poslodavci više neće smeti da pitaju kandidate kolika im je bila prethodna plata.
- Rodna ravnopravnost: Kompanije sa 100 i više zaposlenih moraće redovno da izveštavaju o razlikama u platama između muškaraca i žena. Ukoliko je razlika veća od 5% bez opravdanog razloga, biće u obavezi da sprovedu korektivne mere.
- Pravo na informaciju: Zaposleni će imati pravo da traže uvid u prosečne nivoe zarada po polu i poziciji, kako bi proverili da li su plaćeni onoliko koliko i kolege koje rade isti ili sličan posao.
- Klauzule o poverljivosti: Poslodavci neće smeti da ograničavaju zaposlene da dobrovoljno dele podatke o svojim platama ako to čine kako bi ostvarili svoje pravo na jednaku platu; klauzule o poverljivosti koje to sprečavaju više neće biti važeće.
Svi su izgledi da polako ali sigurno prolazi vreme u kojem je plata bila stroga tajna. Transparentnost ne donosi samo pravičnost, već i poverenje – a to je valuta koja će na budućem tržištu rada vredeti jednako koliko i sam novac.
