Veštačka inteleigencija (AI) je jedna od najkontroverznijih tema današnjice. Istovremeno izaziva osećaje divljenja i straha. Stvara dva suprotstavljena tabora oko sebe. Sa jedne strane su oni koji drže da veštačka inteligencija donosi brojne pozitivne promene u društvu, uključujući povećanu produktivnost, bolju zdravstvenu zaštitu ili lakši pristup edukativnim sadržajima. Sa druge strane su oni koji smatraju da veštačka inteligencija služi samo za krađu radnih mesta.
Kao i obično, istina je negde na sredini.
Prema izveštaju investicione banke Goldman Saks, AI bi mogla da zameni oko 300 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom. Do 2030. godine bi mogla da zameni četvrtinu radnih mesta u SAD i Evropi, ali bi takođe mogla da znači nova radna mesta i eksploziju produktivnosti.
Studija Globalnog instituta Mek Kinsi izveštava da će do 2030. godine najmanje 14% zaposlenih širom sveta možda morati da promeni karijeru zbog digitalizacije, robotike i napretka veštačke inteligencije.
Prema izveštaju kompanije Microsoft „Rad sa veštačkom inteligencijom: Merenje implikacija generativne veštačke inteligencije na profesionalno iskustvo“, mnogi kancelarijski poslovi su u opasnosti od veštačke inteligencije, jer ona može da obavi najveći deo njihovih radnih obaveza.
– Utvrdili smo da najčešće radne aktivnosti za koje ljudi traže pomoć veštačke inteligencije uključuju prikupljanje informacija i pisanje, dok su najčešće aktivnosti koje sama veštačka inteligencija obavlja pružanje informacija i pomoći, pisanje, podučavanje i savetovanje“, napisali su istraživači u izveštaju.
Kao najmanje bezbedna zanimanja u eri veštačke inteligencije navode se prevodioci i tumači, istoričari, prodavci usluga, pisci, telefonski operateri, prodajni agenti, spikeri.
Međutim, slabosti veštačke inteligencije priznaje i ona sama.
Pitali smo ChatGPT koja su ograničenja veštačke inteligencije i odgovor je sledeći:
– Iako AI može obavljati zadatke brže i preciznije od ljudi, ona i dalje ima ozbiljna ograničenja:
- nedostatak emocionalne inteligencije i empatije,
- ograničena sposobnost kreativnog razmišljanja,
- nemogućnost razumevanja konteksta u kompleksnim društvenim situacijama,
- zavisnost od podataka – bez dobrog ulaza, nema dobrog izlaza.
U opštem metežu nastalom naglom popularizacijom alata veštačke inteligencije treba ostati pribran i priseban. I, ne zaboraviti da je prirodno uvek i na svakom mestu bolje od veštačkog. I, nastaviti sa negovanjem prirodne inteligencije i vrednosti koje su imanentne samo i isključivo ljudskoj vrsti.
Emotivan, moralno odgovoran, slobodan, misleći i kreativan može biti samo čovek. Te tako, svaki posao koji odiše ovim vrednostima će uvek imati prednost i biti na ceni u odnosu na more poslova obavljenih primenom i najboljih alata veštačke inteligencije.
Budimo ljudi. Ima posla ko želi da radi.
