U složenim klimatskim uslovima u Rusiji, funkcionalan metro u svim vremeskim prilikama san je svakog grada. Međutim, takav luksuz dostupan je samo u velikim gradovima.
Manji gradovi i dalje maštaju o metrou. I to u pravom smislu te reči. Naime, stanovnici nekih gradova su toliko želeli da dobiju podzemnu železnicu da su je jednostavno izmislili.
Jedan od „izmišljenih“ metroa vezuje se za Barnaul, grad u Sibiru. U ovom regionu je 1972. godine zabeležena rekordna žetva, a generalni sekretar partije Leonid Brežnjev je naložio da se tu uvede metro kako bi se radni narod motivisao za nove pobede. Stanovnicima Barnaula se dopala ta ideja i na blogu postoji na hiljade potpisnika, iako podzemna železnica ovde nikada nije zaživela.
Valdaj, grad koji se nalazi na severozapadu evropskog dela Ruske Federacije, jeste još jedna adresa „nepostojećih“ metroa. Ovde čak postoje i putokazi za „ulaze“ na stanice, iako plan za izgradnju metroa nikada nije napredovao ni korak ka realizaciji.
Naberežnije Čelni je grad u republici Tatarstan sa preko 500.000 stanovnika. Grad ima projekat metroa, prema kome je gradnja počela daleke 1975. godine, sa ciljem privlačenja radnika u KAMAZ (poznata fabrika kamiona, autobusa i motora). Plan sadrži 13 stanica metroa, od kojih su tri „u izgradnji“ i sve do danas je ostalo na tome.
Lipeck, grad na obalama reke Voronježa, pre više od dvadeset godina je napravio kartu metroa sličnu moskovskoj – kružna linija sa radijalnim. Ni ovde, oko pola miliona stanovnika u stvarnosti nikada nisu ugledali podzemnu železnicu u svom gradu.
Oko 40.000 stanovnika grada Korenovsk, na jugozapadu evropskog dela Ruske Federacije, i dalje može samo da dobije kartu metroa na svakoj blagajni na 12 svetskih jezika. Karta ne poskupljuje, „jedna vožnja košta, kao i ranije, jedan žeton“, ali ni izgradnja metroa ovde nije otišla dalje od mašte. Makar je karta besplatna, jer se snovi još uvek ne naplaćuju.
Izvor: Russia Beyond
