Sukob u Ukrajini traje skoro tri godine, a poslednjih nedelja pojedine evropske zemlje su počele sa pripremama za potencijalni sukob velikih razmera.
Švedska vlada je 18. novembra najavila da će štampati milion primeraka brošure pod naslovom „U slučaju krize ili rata“ sa uputstvima za stanovništvo. Ova brošura je prvi put predstavljena tokom Drugog svetskog rata, a sada će veći akcenat staviti na „pripremu za rat“, kako je navedeno u saopštenju švedske vlade od 18. novembra.
Bivši predsednik Finske i specijalni savetnik predsednika Evropske komisije Sauli Ninisto, pripremio je dokument u kome savetuje da svi građani u zemljama EU pripreme 72-časovne zalihe za slučaj rata.
Po svemu sudeći, strah od rata u Evropi je sada realnost. Pre vojnog sukoba u Ukrajini, većina Evropljana nije razmišljala o ratu na kontinentu. Poslednjih nedelja, dok se ne smiruje situacija u Ukrajini i na Bliskom istoku, u Evropi se primećuje bojazan od velikog svetskog rata.
Premijer Poljske Donald Tusk je ranije izjavio za nemački list Di Velt da mu se čini da Evropa doživljava predratnu fazu i da „rat više nije pojam iz prošlosti“.
„Rat više nije koncept iz prošlosti. On je stvaran, i počeo je pre više od dve godine. Ono što najviše zabrinjava u ovom trenutku je da je bukvalno svaki scenario moguć. Nisam video ovakvu situaciju od 1945. godine“, preneo je CNN reči premijera Poljske.
U mnogim evropskim zemljama je otvorena javna debata o tome da li postoji potreba da se ponovo uvede obavezni vojni rok. Većina zapadnoevropskih zemalja je ukinula vojnu službu nakon pada Berlinskog zida (Nemačka je to učinila 2011. godine, Španija 2002. godine).
Takođe, i u Velikoj Britaniji se uočavaju insistiranja vlasti na pripremi građana za mogući rat. Britanski ministar odbrane Grant Šaps je rekao da smo prešli iz „posleratnog sveta u predratni svet“, kako prenosi BBC.
Evropsko javno mnjenje je podeljeno po pitanju povećanja izdataka za odbranu, ali to je scenario kojem teži većina lidera.
Sjedinjene Američke Države dobijaju novog predsednika, Donalda Trampa, koji je više puta jasno stavio do znanja da ne želi da troši novac na odbranu drugih zemalja koje, u mnogim slučajevima, odbijaju da povećaju svoje budžete za odbranu. Takođe, Tramp nije neko ko zagovara dominantnu ulogu Sjedinjenih Država u NATO-u.
Iz tog razloga, i iz postojanja straha da bi Evropa mogla biti prepuštena samo svojim snagama, moćna evropska elita se bori za veću militarizaciju sa idejom da se u slučaju rata Evropa može odbraniti bez zavisnosti od NATO-a ili Sjedinjenih Država.
Međutim, evropska levica je tradicionalno pacifistička i ne prihvata lako razloge za povećanje potrošnje na oružje i vojne trupe. Deo analitičara smatra da levica mora da promeni svoje razmišljanje suočena sa realnom ratnom pretnjom. Sa druge strane, najtvrđi levičari upozoravaju da u političkim i medijskim diskursima koji sada upozoravaju na mogućnost velikog rata u Evropi ima dosta alarmantnosti i političkog interesa da se javno mnjenje postavi na reakcione pozicije.
Izvor: MSN
