Škole, koje rade po principima utemeljenim od strane čuvene Marije Montesori, po mnogo čemu se razlikuju od konvencionalnih obrazovnih institucija.
Tako, primera radi, sve Montesori škole imaju mešovite razrede, a najčešće u jednoj učionici rade deca tri različita godišta. Montesori je usvojila ovaj sistem jer je povećavao fleksibilnost u tempu učenja, a smanjivao kompetitivnost, pa čak i podsticao atmosferu međusobne saradnje i podrške. Na ovaj način starija deca imaju priliku da ostalima pokažu šta su naučila i tako obnavljaju i utvrđuju naučeno. Mlađa osećaju podršku, ljubav, razumevanje i istovremneo bivaju podstaknuta da se zainteresuju za nove teme, što je od posebnog značaja za darovitu decu.
Marija Montesori je bila poznata kao veliki protivnik polne i starosne segregacije dece. Starosnu segregaciju u školama je videla kao jedan od najsurovijih i najnehumanijih postupaka koji se mogu zamisliti. Ona „kida nit socijalnog života, lišava ga vitalnosti“. Mešovita odeljenja čine školu prirodnijom sredinom, koja na taj način više podseća na porodicu, smatrala je Montesori.
Neke sadržaje deca mogu lakše da nauče od onih koji su im bliži po nivou zrelosti nego od odraslih. Kada mlađe dete vidi šta radi starije ono traži objašnjenje od njega, a starija deca rado daju objašnjenja. Marija Montesori je ovo nazivala pravim podučavanjem. Kasnija istraživanja (Lilard, 2005) potvrdila su ove stavove Marije Montesori. Naime, došla su do rezultata da su postignuća dece u mešovitim odeljenjima (od 2 do 6 godina) bila četiri puta veća od postignuća dece u starosno diferenciranim razredima.
Autor: Kvorum.rs
