Čak osam godina posle ostavke pape Benedikta XVI, neki od njegovih sledbenika veruju u teroriju zavere i ne prihvataju novog papu. Bivši papa Benedikt XVI je kritikovao konzervativne rimokatolike koji jopš uvek nisu prihvatili njegovu odluku da odstupi sa trona, nazvavši ih fanaticima. Podsetio ih je da na svetu postoji samo jedan papa i da je to papa Franja.
Inače, papa u miru, Benedikt XVI sada ima 93 godine života i prvi je papa koji je posle 600 godina podneo ostavku uz obrazloženje da više nije imao snage da upravlja Crkvom, koja broji preko 1,3 milijarde vernika. Poslednjeg dana februara 2013. godine napustio je stolicu Svetog Petra. Ovaj čin izazvao je u to vreme različite reakcije – od osude do razumevanja jer nije uobičajeno da pape podnose ostavku. Papa Benedikt je dobrovoljno podneo ostavku, a odluku o tome više puta je pravdao iscrpljenošću.
Kardinal Jozef Racinger, potonji papa Benedikt XVI, postao je papa u svojoj 78. godini i bio je jedan od najstarijih papa koji su izabrani na tron Svetog Petra. Bio je 256. poglavar rimokatoličke crkve, osmi iz reda nemačkog naroda, a prvi Nemac još od 11. veka. Papa emeritus, kakvu sada titulu ima, naglašava da je to „bila teška odluka, ali je doneta pri čistoj svesti i smatra da je dobra“. Papa emeritus – zaslužni papa, danas živi u manastiru u vatikanskim vrtovima.
Frank P/Pixabay
Neki predstavnici crkve smatraju da bivši papa i aktuelni papa ne treba da borave istovremeno u Vatikanu i da obojica nose bele papske odežde i pozivaju da se usvoje nova pravila. Istakli su želju da pape koje podnesu ostavku dobiju nižu funkciju i da ne nose belu papsku odeždu i crvene cipele.
Posle ostavke pape Benedikta XVI, kardinali su za Svetog oca izabrali kardinala Bergolja koji je uzeo ime Franja i tako postao prvi neevropski papa.
Autor: Bratislav Tašić
