Suncokret doživljavamo kao simbol odanosti, vernosti i nade. Međutim, iza tog romantičnog simbola krije se mnogo teža priča.
U starorimskom epu Metamorfoze, pesnik Ovidije ne govori o srećnoj ljubavi, već o ljubomori, izdaji i kajanju, osećanjima koja su, prema mitu, dovela do nastanka cveta koji večito gleda u Sunce.
Ljubav koja se pretvorila u osvetu
Vodena nimfa Klitija bila je zaljubljena u boga Sunca, Heliosa. On joj je u početku uzvraćao ljubav, ali je kasnije njegovo srce osvojila princeza Leukoteja.
Slomljena i obuzeta ljubomorom, Klitija nije mogla da prihvati da je zamenjena. Odlučila je da otkrije njihovu tajnu vezu Leukotejinom ocu.
Kazna je bila strašna. Besni kralj naredio je da njegovu ćerku živu zakopaju u pesak. Tako je Leukoteja umrla, a Klitija je poverovala da će se Helios, nakon gubitka nove ljubavi, vratiti njoj.
Dogodilo se upravo suprotno.
Kazna teža od osvete
Helios nije mogao da oprosti Klitijinu izdaju. Umesto da joj se vrati, potpuno ju je odbacio i više joj nije uputio nijedan pogled dok je svakoga dana prelazio nebom u svojim zlatnim kočijama.
Tek tada je Klitija shvatila cenu svoje osvete.
Sela je na golu stenu i devet dana nije okusila ni hranu ni vodu. Nepomično je gledala samo u Sunce, prateći njegov put od izlaska do zalaska. Njena ljubomora pretvorila se u beskrajno kajanje.
Na kraju su se, prema mitu, bogovi sažalili. Njeno telo pustilo je korenje u zemlju, a lice se pretvorilo u cvet koji će zauvek biti okrenut ka svojoj neuzvraćenoj ljubavi.
Zašto se danas govori o suncokretu?
Postoji jedna zanimljiva istorijska nedoumica.
Ovidije nije mogao da piše o suncokretu kakvog danas poznajemo, jer ta biljka potiče iz Severne Amerike i u Evropu je stigla tek u 16. veku, mnogo vekova nakon njegovog života.
Većina istraživača smatra da se u originalnom mitu zapravo misli na heliotrope, biljku čiji se cvetovi takođe okreću prema svetlosti. Vremenom je, međutim, upravo suncokret postao najprepoznatljiviji simbol ove priče, pa su umetnici i narodna predanja Klitiju počeli da povezuju upravo s njegovim zlatnim cvetom.
Zanimljivo je i da pravi suncokret ne prati Sunce tokom čitavog života. Mladi cvetovi okreću se prateći njegovo kretanje, dok zreli uglavnom ostaju okrenuti ka istoku.
Možda upravo zato ova legenda traje već gotovo dve hiljade godina.
Ona ne govori o srećnoj ljubavi, već o tome kako ljubomora može uništiti i ono što želimo i nas same. A cvet koji uporno gleda ka svetlosti ostaje podsetnik da se neke greške ne mogu ispraviti. Može se samo živeti s njima, uvek iznova birajući stranu na kojoj je svetlost.
