Kada bi vas danas neko ubeđivao da je politika zanimljiva i lepa veština, verovatno biste pomislili da sa njim nešto ozbiljno nije u redu. I niko vas ne bi mogao kriviti zbog toga. Ali, budimo parlamentarni i dopustimo argumentima u korist ove tvrdnje da, bar na trenutak, ugledaju svetlost dana.
Kako politika ponovo može imati smisla?
Problem nije u politici, već u tome što smo je sveli na međustranačke sukobe, afere i politikantska prepucavanja.
Ako politiku posmatramo kroz njenu klasičnu definiciju, kao umeće mogućeg, a političku funkciju kao priliku da se to umeće praktikuje za opšte dobro, dobijamo posve drugačiju sliku onoga što politika jeste i što bi mogla da bude.
Spustimo teoriju na zemlju i uzmimo sasvim banalan primer: naše neuređene obale reka i jezera. Priobalje prošarano smećem, opušcima i korovom slika je koju, nažalost, viđamo prečesto. Od takvih prizora i sami bežimo, a o turistima možemo samo da sanjamo.
Problem nije u tome što nemamo novca. Problem je što često nemamo mašte.
A šta bi se desilo kada bi na scenu stupila upravo ona politika fokusirana isključivo na boljitak zajednice? Slika bi se promenila. I to ne samo slika rečnog korita, već bi, sistemom spojenih sudova, jedna dobra odluka pokrenula talas pozitivnih promena.
Jedna mala ideja
Lokalne samouprave koje godinama bezuspešno „rešavaju“ (ili ignorišu) problem zapuštenih obala, mogle bi, uz minimalna ulaganja a mnogo kreativnosti, da promene pravila igre. Zamislite da lokalna vlast, ne čekajući uvek velike i skupe projekte, organizuje dvodnevne kampove na obalama reka za učenike osnovnih i srednjih škola.
Deca bi se okupila oko zajedničke radne akcije čišćenja priobalja, uz logističku podršku opštine. Uspešan radni dan završavao bi se pravom kamperskom atmosferom, druženjem i spavanjem pod šatorima, pod vedrim nebom.
Bilo bi to nezaboravno iskustvo za mlade. Obale bi ostale čiste i spremne za neke lepše sadržaje, deca bi bila ispunjenija nego da su vikend provela ispred ekrana, a roditelji bezbrižni jer su im deca na izletu koji ne košta bogatstvo, a koji nudi smisao. To je lekcija iz prve ruke koja od dece stvara sutrašnje odgovorne ukućane i, što je najvažnije, odgovorne građane.
Navikli smo da politiku merimo milijardama dinara, velikim projektima i spektakularnim najavama. A često zaboravljamo da se kvalitet života menja upravo kroz male, dobro osmišljene odluke.
Velike promene retko počinju velikim podvizima. Najčešće počinju jednom dobrom idejom i odlukom da se ona sprovede. Zato, kada se ogoli od funkcija, saopštenja i budžeta, prava politika i nije ništa drugo nego – umeće mogućeg.
