Prosveta pred novim izazovom: Šta donosi ideja skraćenja školskog časa na 30 minuta?

Reprezentativni sindikati u prosveti traže hitan sastanak sa resornim ministrom radi nastavka direktne komunikacije u vezi sa gorućim problemima. Istovremeno, u javnom prostoru je započela glasna debata o predlogu za skraćenje nastavnih časova na 30 minuta. Dok nadležni ovu ideju obrazlažu padom koncentracije kod dece, struka upozorava na sistemske izazove i nerešena zakonska pitanja.

U fokusu obrazovne javnosti početkom 2026. godine našla su se dva ključna pitanja koja opterećuju rad zaposlenih u školama: najava razmatranja skraćivanja nastavnog časa i potreba za nastavkom dijaloga o sistemskim zakonima. Iako se ideja o skraćenju časa od strane nadležnih pravda slabijom pažnjom učenika, prosvetna zajednica ističe da ovo pitanje zadire mnogo dublje u sam kvalitet obrazovanja.

Skraćivanje časa: Tehnička mera ili suštinski izazov?

Reprezentativni sindikati u prosveti oglasili su se zajedničkim saopštenjem u kojem izražavaju ozbiljnu zabrinutost za kvalitet nastave. Sa stručne tačke gledišta, postavlja se pitanje: kako realizovati preobimne nastavne planove i programe u smanjenom vremenskom okviru, a da se ne naruši nivo usvojenog znanja?

Poseban izazov predstavlja rad u manjim, područnim školama i nepodeljenim odeljenjima.

„Ovaj problem prisutan je i u osnovnim i u srednjim školama, gde učitelji i nastavnici istovremeno realizuju nastavu sa učenicima dva, tri, pa i četiri razreda, po različitim programima“, navodi se u saopštenju.

Bez prethodne temeljne analize i usklađivanja programa sa novom satnicom, postoji bojazan da bi teret ove administrativne promene pao isključivo na leđa nastavnika, čime bi se direktno dovelo u pitanje ostvarivanje zakonom utvrđenih ishoda obrazovanja.

Šta struka predlaže umesto ad hok rešenja?

• Sveobuhvatnu reformu nastavnih planova koja bi pratila realne vremenske okvire.
• Smanjenje broja učenika u odeljenjima radi postizanja većeg kvaliteta rada.
• Stručnu analizu i javnu raspravu pre donošenja bilo kakvih konačnih odluka.

Iskustva iz drugih zemalja: Gde Srbija stoji?

U većini evropskih zemalja standardni školski čas i dalje iznosi 45 minuta. Ovaj model se uspešno primenjuje u Nemačkoj još od 1911. godine, a isti zakonski standard važi i u regionu – Hrvatskoj, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Postoje i sistemi sa drugačijim pristupima:

• Francuska: Časovi često traju 55 minuta.
• Holandija i Engleska: Škole imaju veliku autonomiju, pa časovi traju 50 ili 60 minuta, uz mogućnost blok-nastave od 90 minuta.
• Finska: Čas formalno traje 60 minuta, ali uz obaveznih 15 minuta odmora, što je ključno za održavanje visoke koncentracije.

Da li model od 30 minuta postoji u svetu?

Prilično je teško pronaći zemlje u kojima je standardni školski čas fiksno 30 minuta za sve predmete. U sistemima koji koriste ovaj format, on funkcioniše kao fleksibilni model:

• Singapur i Kanada (neke provincije): Osnovna jedinica (modul) često traje 30 minuta. Međutim, škole ih kombinuju – lakši predmeti zauzimaju jedan modul, dok matematika ili nauka traju dva spojena modula (60 minuta).
• Južna Afrika: U državnim osnovnim školama čas traje 30 do 35 minuta radi lakšeg zadržavanja pažnje mlađe dece, ali se viši razredi brzo vraćaju na duže formate.

Ovi primeri pokazuju da drugi sistemi ne skraćuju nastavu proizvoljno, već vreme prilagođavaju metodici rada kroz jasno definisane, ali fleksibilne okvire.

Čekajući dijalog i realizaciju dogovora

Pored pitanja trajanja časa, aktivnost prosvetnih sindikata usmerena je i na realizaciju ranije dogovorenih zakonskih izmena. Zaposleni očekuju konkretne pomake u vezi sa:

1. usvajanjem izmena i dopuna zakona iz oblasti obrazovanja koji su usaglašeni tokom ranijih pregovora,
2. rešavanjem statusa koordinatora za esDnevnik i jasnim definisanjem naknada za ovaj posao,
3. smanjenjem administrativnog opterećenja, koje godinama predstavlja jedan od najvećih tereta u svakodnevnom radu.

Reprezentativni sindikati insistiraju na direktnom institucionalnom dijalogu sa Ministarstvom prosvete. Komunikacija putem medija ne može zameniti direktan razgovor, jer cilj prevazilazi puku zaštitu prava zaposlenih – reč je o očuvanju integriteta celog obrazovnog sistema.

Obrazovanje je stub društva koji zahteva stabilnost, poštovanje zakona i uvažavanje mišljenja onih koji svakodnevno ulaze u učionice.