U Južnoj Koreji postoji posve neobičan koncept wellness-a pod nazivom „Zatvor za opuštanje“, gde ljudi ne samo da svojevoljno pristaju da budu zatvoreni, već za to i plaćaju. Razlog odlaska u takav zatvor jeste mentalno resetovanje.
„Zatvorenici“ borave u ćelijama veličine oko 5 kvadratnih metara, bez ogledala, pristupa telefonima, ometanja druge vrste i bez spoljne komunikacije. Obučeni u plave uniforme, ovi dobrovoljni zatvorenici dobijaju samo osnovne stvari: prostirku za jogu, set za čaj, svesku, olovku i jednostavne obroke koji se služe kroz otvor na vratima. Ovde ostaju zatvoreni kako bi prigrlili tišinu i samoću radi potpunog mentalnog detoksa.
Organizaciju pod nazivom „Prison Inside Me“ osmislii su bivši tužilac Kvon Jong-Seoka i njegova supruga psiholog Noh Ji-Hyang 2013. godine. Kako je objasnila medijima, njen suprug je radio 100 sati nedeljno, što ga je iscrpljivalo i fizički i mentalno. Znao je često da kaže da želi da provede nedelju dana u zatvorskoj samici. U toj rečenici, izgovorenoj u momentima očaja usled preteranih radnih obaveza, rodila se početna ideja za njihov kasniji porodični biznis. Otvaranje baš takvog zatvora čija svrha nije sankcionisanje ljudi zbog kršenja zakona, već mentalni predah od svakodnevnog života.
– Ideju smo sproveli u delo nakon što smo shvatili da mnogim ljudima koji vode moderan način života treba ovakvo mesto“, objasnila je suosnivačica Noh Ji-Hyang u jednom intervjuu.
Dan u ovom neobičnom zatvoru počinje u 6h ujutru, uz pojanje budističkog monaha. Stroga pravila nalažu apsolutnu tišinu i nepostojanje bilo kakve interakcije. Dozvoljena je meditacija, lagano istezanje i vođenje dnevnika. Sjajna atmosfera za „vraćanje sebi“.
Potražnja za ovakvim „hapšenjem“ je iz godine u godinu sve veća. Cena je oko 90 američkih dolara za 24 sata tišine i potpune izolacije od stresnih situacija.
Najčešći posetioci ovog neobičnog kazamata su stresirani radnici i studenti, koji ovde nalaze utočište od iscrpljujućih zahteva svakodnevnog života u Južnoj Koreji. Oni dolaze iz svih društvenih slojeva, čime potvrđuju da od stresa, pritiska i pregorevanja niko nije zaštićen. Samo su razlozi različiti, efekat je uvek isti – premoren i mentalno iscrpljen čovek.
Po „odsluženju zatvorskog“ roka, mnogi posetioci su istakli da je pravi zatvor zapravo njihov život napolju, koji žive u rutini prividne slobode. Neretko ističu da im je ovakav zatvor doneo „osobađanje“.
Da li biste probali ovu neknvencionalnu metodu za resetovanje svog uma?
Ili, možda, već vidite sebe kao vlasnika i upravnika neke „dobrovoljne bajbokane“ u Srbiji, a zapravo dobročinitelja koji ljudima pomaže da se mentalno oporave od svakodnevnice koja sve više „melje“?
Izvor: Medijski portali
