Božićni post počinje u četvrtak 28. novembra i traje do Badnjeg dana, 6. januara 2025. godine. Ovim četrdesetodnevnim postom vernici pravoslavne crkve se pripremaju za proslavu jednog od najvećih hrišćanskih praznika – Božića.
Post ima dve komponente – telesnu i duhovnu. Telesni post nalaže uzdržavanje od mrsnog jela i alkoholnih pića, dok duhovni post iziskuje odricanje od svake vrste greha, zlih i grešnih misli, dela i pomisli.
Veruje se da samo uzdržavanje od određenog jela ne može doneti spasenje, ako post ne uđe dublje u dušu čoveka. Stoga se pravi post unosi u dušu, um, srce, ali i na jezik da bi se odučio od beskorisnih priča i uzdržano govorio samo one reči koje krče put spasenja. Samo na taj način post unosi u dušu smirenje i krotost prema ljudima i stvarima, i uliva hrabrost za koju čovek ne zna da ima.
Post i pravila koja se poštuju tokom njegovog trajanja, usmeravaju vernike na čišćenje od svake vrste greha, koji udaljava od Boga, hladi i umrtvljuje dušu.
Apostol Jakov je ovako govorio o grehu: „Ispovedajte jedan drugome grehe. Gresi u tajnosti rastu i množe se, a čim izađu na svetlost, suše se i ginu. Ne reci: nisam grešan! Niti reci: ja ispovedam svoje grehe samo Bogu, te nije nužno ispovedati se i ljudima“.
„Postarajmo se, da za vremena svi iskupimo svoje grehe. Da bi se gresi iskupli, moraju se pokajati, da bi se pokajali moraju se priznati, da bi se priznali, mora se imati hrabrosti. Stegnimo srce naše i priberimo svu hrabrost koliko je ima u nas, stegnimo ga još jednom i priznajmo naše grehe, stegnimo ga još jednom i ispovedimo ih, stegnimo ga još jednom i pokajmo se, i još jednom – pretrpimo kaznu za njih. To je put na kome se postaje čovek“, reči su vladike Nikolaja Velimirovića.
Veruje se da post koji se praktikuje uoči obeležavanja rođenja Isusa Hrista daje dovoljno vremena da se svako, i telesno i duhovno, pripremi za suočavanje sa slabostima, svesno i nesvesno počinjenim gresima, i na taj način krene putem ka spasenju.
„Prezirimo greh, no ne prezirimo grešnike, jer gle, mi svi u svemu smo im braća“, zaključuje vladika Nikolaj Velimirović.
