Dan primirja u Prvom svetskom ratu se od 2012. godine u Srbiji obeležava kao državni praznik. Tog dana, 11. novembra 1918. godine u Francuskoj je potpisano primirje koje je bilo na snazi sve do potpisivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine, kojim je zvanično okončan Prvi svetski rat.
Simbol ovog praznika jeste cvet Natalijina ramonda. Stoga se i amblem, sa zelenom i crnom trakom koje predstavljaju boje Albanske spomenice i koje okružuju stilizovani prikaz ljubičastog cveta, tog dana nosi na reveru.
Poruka koja se krije iza Natalijine ramonde je izuzetno snažna. Ova biljka je poznata kao cvet – feniks. U sušnim periodima prelazi u stanje mirovanja i izgleda potpuno sasušeno. Međutim, potrebna je samo jedna kap vode da cvet oživi, da „vaskrsne“ i da se uzdigne u punoj snazi i lepoti. Ovu osobinu cveta sasvim slučajno je otkrio botaničar Pavel Černjavski, kada je slučajno prolio vodu na herbarijum u kome su se nalazile sasušene ramonde.
Velika simbolika Natalijine ramonde za srpski narod je upravo njena sposobnost „dizanja iz pepela“, uzdizanje posle velikih gubitaka do pobede.
Natalijina ramonda raste u istočnom delu Srbije i na planini Kajmakčalan, gde je srpska vojska predvođena vojvodom Živojinom Mišićem, vodila teške borbe protiv bugarskih snaga tokom pripreme proboja Solunskog fronda, što je bio uvod u oslobađanje Srbije u Prvom svetskom ratu.
Primirje u Prvom svetskom ratu obeležava se i u Velikoj Britaniji, Belgiji, Francuskoj, Novom Zelandu, u zemljama Britanskog Komonvelta je to „Dan sećanja“, a u Sjedinjenim Američkim Državama je „Dan veterana“.
