Čuvena boršč čorba je dokaz da ni kulinarski specijaliteti nisu ostali zaštićeni od uplitanja u konflikt na relaciji Rusija – Ukrajina. Sa jedne strane, Ukrajinci tvrde da je boršč njihovo nacionalno jelo, sa druge strane, zapadni restorani boršč služe kao rusko tradicionalno jelo.
Smatra se da se boršč proširio po centralnoj Rusiji krajem 18. veka iz razloga što se lako priprema u velikim količinama, pa je moglo njime nahraniti veliki broj vojnika u carskim kasarnama. U vreme sovjetske vladavine, boršč je bio nezaobilazno jelo u fabričkim menzama.
I u Ruskoj Federaciji, i u Ukrajini postoji neoliko gradskih i ruralnih naselja koja nose naziv po ovom jelu – Borščev. Ova činjenica svedoči o dubokoj ukorenjenosti ovog jela u tradiciju oba naroda. Kada bi se sklonile početne neprijateljske predrasude, boršč čorba bi mogla da se posmatra kao činilac oko kojeg se mogu složiti stavovi i ukusi dve zaraćene strane.
Boršč čorba koja se danas jednako sprema i voli i u Rusiji i u Ukrajini, priprema se sa cveklom koja je glavni sastojak i koja ovom jelu daje prepoznatljivu crvenu boju. Tajna boršča je u tome što se povrće (pored cvekle, dodaju se šargarepa, kupus, luk, krompir) i meso (najčešće govedina, ponekad piletina ili svinjetina) pripremaju odvojeno. Čorba se služi sa pavlakom, a Rusi preporučuju da se jede uz nezaobilaznu vodku.
Bilo da je jedete u Kijevu, bilo u Moskvi, bilo da je sami pripremate koristeći originalne recepte, jedno je sigurno – uživaćete u mirisu i bogatom, slatkasto-kiselom ukusu boršča.
