Iako se mnogi lekari i pacijenti teško odriču tradicionalnih zdravstvenih pregleda i konsultacija po viđenju, globalna epidemija zarazne bolesti COVID-19 nameće nova pravila, koja se negde brže, a negde sporije prihvataju. Koliko je Srbija blizu ili daleko od primene telemedicine?
Preopterećenost zdavstvenih ustanova pacijentima zaraženim korona virusom za posledicu ima značajno smanjene kapacitete za lečenje hroničnih bolesnika, kao i za preventivne preglede zdravstvenih osiguranika. Osim urgentnih stanja i kovid pozitivnih pacijenata, svi ostali su već duže od godinu dana u usporenom režimu dobijanja medicinske usluge.
Bogatije države odavno se bave razvijanjem telemedicine, koja podrazumeva pružanje medicinskih usluga na daljinu, u realnom vremenu, uz pomoć savremenih digitalnih rešenja, u sitaucijama kada se zdravstveni radnik i pacijent ili dva zdravstvena radnika ne nalaze na istoj lokaciji. Na ovaj način se omogućava udaljeni medicinski nadzor pacijenata, konsultativne zdravstvene usluge, preventivna delatnost u zdravstvu, kao i dijagnostičke i terapisjke usluge.
Iako se mnogi lekari i pacijenti teško odriču tradicionalnih zdravstvenih pregleda i konsultacija po viđenju, globalna epidemija zarazne bolesti COVID-19 nameće nova pravila, koja se negde brže, a negde sporije prihvataju. Koliko je Srbija blizu ili daleko od primene telemedicine?
Foto: Pixabay
Pre osam godina u opštini Boljevac realizovan je pilot projekat „Uvođenje telemedicine u istočnoj Srbiji“, kada je i obavljeno prvih pet pregleda na ovaj način. Projekat su zajednički sproveli Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i fondacija „Merk, Šarp and Dom“, a podršku su dobili od nacionalnih zdravstvenih institucija. Od početnog entuzijazma, nakon osam godina, čini se da se nije daleko stiglo, bar ne do implementacije telemedicine u njenom punom značenju.
Danas, naš Zakon o zdravstvenoj zaštiti za razliku od, na primer, hrvatskog zakona, ne poznaje telemedicinu kao poseban deo zdravstvene delatnosti. Iz tog razloga, čini se da svaki pokušaji individualnih entuzijasta imaju karakter samo snalaženja u datim okolnostima, dok su one takve kakve jesu. Te su tako i naši pojedini lekari tokom pandemije počeli da koriste telemedicinu sa svojim pacijentima, putem Viber video poziva, Skajpa i, najčešće, telefonskih poziva, kako bi ispratili stanje hroničnih pacijenata u uslovima kada dolazak u zdravstvenu ustanovu na redovan pregled istovremeno znači i pojačan rizik od zaražavanja.
Međutim, reč je o usamljenim primerima, jer dok se telemedicina kao posebna delatnost zakonom ne uredi, teško je očekivati da će svaki lekar pro bono izdvojiti svoje vreme tokom radnog dana za telefonske ili video konsultacije sa pacijentima. Tim pre, što ovakav vid rada nije ukalkulisan u norme na osnovu kojih se lekari u državnim zdravstvenim ustanovama plaćaju.
Kako korona već duže od godinu dana ne popušta svoje stege, čini se da je došlo vreme da prvo sebe pripremimo za nov način lečenja, a potom da ovaj vid lečenja, tamo gde je to moguće, prihvate i lekari kao deo svojih redovnih radnih obaveza. I, da se nadamo da će, ako ništa drugo, telefonski pozivi i video konsultacije sa lekarima biti jedan od zvanično dostupnih nam puteva da ipak dođemo do medicinske usluge koja nam je potrebna, a koja nam neće biti odgođena jer nismo urgentni, ili nismo zaraženi.
