Dok se globalno raspravlja o budućnosti rada u eri veštačke inteligencije i o tome hoće li nas algoritmi zameniti, prosečan građanin Srbije vodi mnogo prizemniju bitku – onu sa mesečnim ratama. Najnoviji podaci pokazuju da naša „zavisnost“ od banaka ne stagnira. Naprotiv – ubrzava.
Koliko smo zapravo zaduženi
Prema poslednjem Kreditnom izveštaju Udruženja banaka Srbije (UBS) za februar 2026. godine, građani najčešće posežu za gotovinskim kreditima. Čak 48,9% svih odobrenih pozajmica čine upravo „keš“ krediti.
Pored „gašenja požara“ brzim pozajmicama, značajan broj ljudi oslanja se na plastiku – čak 849.040 građana koristi kreditne kartice kao svakodnevnu ispomoć.
Namenski krediti – potrošački, poljoprivredni i drugi – znatno su ređi. To jasno ukazuje na obrazac: građani se ne zadužuju da bi ulagali, već da bi premostili svakodnevne troškove.
Brojke od kojih „boli glava“
Ukupan dug stanovništva naše zemlje po svim bankarskim kreditima, na dan 28. februara 2026. godine, iznosi skoro 2 biliona dinara (precizno: 1.973.186.000.000 RSD, odnosno oko 16,8 milijardi evra).
Struktura duga:
- Gotovinski (keš) krediti: 965 milijardi dinara
- Stambeni krediti: oko 840 milijardi dinara
- Rast zaduživanja: +330 milijardi dinara za samo godinu dana
Šta nam zapravo govore ovi podaci
1. Keš je i dalje „kralj nevolje“: Dug za keš kredite već je značajno veći od duga za stambene. To je možda i najvažniji signal. Građani se više zadužuju da bi platili račune, pokrili osnovne troškove, refinansirali stare dugove ili „pregurali“ do sledeće plate. Problem je u tome što su keš krediti skuplji i kraći. To znači veće rate – i veći pritisak na već opterećen kućni budžet.
2. Život na „poček“ postaje standard: Više od 800 hiljada ljudi sa kreditnim karticama pokazuje da je odloženo plaćanje postalo normalan način funkcionisanja. Kartice nude prividnu sigurnost – ali su često najskuplji oblik zaduživanja. Uz godišnji rast duga od 330 milijardi, jasno je da troškovi života primoravaju građane na stalno nove pozajmice.
Kredit kao svakodnevica
Zamislite prosečno domaćinstvo u Srbiji: plata stiže, ali već unapred ima „ime i prezime“. Rata za kredit, minus na kartici, odloženo plaćanje iz prethodnog meseca.
Neočekivani trošak – kvar u kući, popravka automobila, lekar – više nije izuzetak. Postaje okidač za novo zaduženje.
U takvom sistemu, kredit više nije alat za napredak. On postaje mehanizam preživljavanja.
Pažnja: Pozajmljivanje novca košta
Dovoljno je provesti sat vremena ispred televizora da postane jasno koliko reklamnog prostora zauzimaju banke. Uz film koji gledamo „usput“, smenjuju se „nepristojne ponude“ o brzoj i lakoj pozajmici koju je u finansijski nestabilnim danima teško odbiti.
Na kraju reklame stiže i tiho upozorenje: „Pozajmljivanje novca košta.“
Baš kao što na kutiji cigareta piše „pušenje je štetno“, mnogi svesno biraju rizik. Kad muka natera, odluka o „manjem zlu“ se ne donosi racionalno – već pod pritiskom.
Gde ovo vodi
Ako se ovakav trend nastavi, kredit više neće biti izuzetak u životu građana – već pravilo.
Granica između „pozajmljujem da bih napredovao“ i „pozajmljujem da bih preživeo“ već se opasno zamaglila. A kada granica nestane, dug prestaje da bude izbor.
Savet za kraj
Pre nego što potpišete sledeći ugovor sa bankom, zapitajte se – da li ovaj kredit rešava vaš problem ili samo kupuje vreme do sledeće rate?
Kvorum istražuje: Pišite nam u komentarima, koliki procenat vaših mesečnih prihoda odlazi na otplatu rata?
