U vreme pandemije korona virusa, koja ostavlja posledice ne samo po zdravlje, već i u brojnim drugim segmentima naših života, posebno na ekonomskom i socijalnom planu, ponovo je postalo aktuelno pitanje ko štiti prava radnika, ko se zalaže da radniku bude bolje, ili makar da ne bude lošije nego što je bilo pre korona krize.
Sve je očiglednije da će vreme koje je pred nama na težak ispit staviti radnike i njihove, za sada jedine funkcionalne organizacije, sindikate. Prema grubim procenama, u Srbiji je oko 25% zaposlenih učlanjeno u sindikalne organizacije. Pitanje koje povlači široku društvenu diskusiju tiče se moći sindikata, njihovih nadležnosti i mogućnosti da zaista deluju u cilju zaštite prava radnika. Ne tako davno, sindikati su zaposlenima mogli da obezbede tek „svinjske polutke uz plaćanje na rate“, i ova asocijacija na sindikalne aktivnosti i danas je sveža u sećanju mnogih zaposlenih, koji u maloj meri veruju da ih sindikat može zaštiti ili da im može obezbediti povoljniji ekonomski i socijalni položaj.
Pored poljuljanih sindikata, Zakon o radu je dao mogućnost obrazovanja saveta zaposlenih, kod poslodavaca sa više od 50 zaposlenih. Savet zaposlenih bi bio ovlašćen za davanje mišljenja i učestvovanje u odlučivanju o ekonomskim i socijalnim pitanjima. Veoma bitna pitanja, no, međutim, tu je stavljena tačka. Kako se bira savet zaposlenih, koja konkretno ovlašćenja ima, na koji način deluje i sarađuje sa poslodavcem i sindikatom, ostaje zagonetka. Primera radi, hrvatski Zakon o radu detaljno uređuje oblast radničkih saveta i možda je to i razlog zašto Hrvati imaju šira iskustva u radu saveta zaposlenih, a kod nas je ista vrlo teško pronaći. Korisno je istaći da su iskustva komšija pokazala dobre rezultate tamo gde su jaki sindikati i gde istovremeno postoje saveti zaposlenih, jer se takvom sinergijom pospešuje socijalni dijalog i povećava odgovornost predstavnika radnika za uslove rada i budućnost radnika.
Dakle, radnici u Srbiji sumnjaju u moć sindikata, nisu imali priliku da se upoznaju sa mogućnostima saveta zaposlenih, zbog čega su prepušteni sami sebi, sa verom u Boga i nadom u bolje sutra. Možda jeste teško, ali ne i nemoguće razuveriti ih i pokazati solidarnost i agilnost na delu.
