Montesori metod u obrazovanju – učenje dece samostalnosti je jedini put ka slobodi

Nije posao nas odraslih da podučavamo, nego da pomažemo dečijem umu da izvrši svoj zadatak: da se razvije

Marija Montesori

Montesori sistem se vezuje za Mariju Montesori, koja je bila prvi ženski lekar u Italiji, pedagog i humanista. Marija Montesori je praktičnu primenu svojih ideja iz oblasti pedagogije bila u prilici da proverava u dečijoj kući Casa dei Bambini, koja je počela sa radom 1907. godine. Ova kuća je predstavljala dnevni smeštaj za siromašnu i veoma često vaspitno zapuštenu decu. Knjiga koja je proistekla iz rada sa ovom decom, „Metod Marije Montesori“, stekla je planetarnu popularnost i čitanost, nakon čega je autorka započela sa organizovanjem kurseva za učitelje.

Marija Montesori je svoj pedagoški pravac bazirala na shvatanju da je period ranog detinjstva najvažniji za razvoj deteta, i shodno takvom stavu ponudila je i razrađeni model vaspitanja deteta u ranom razvoju. Takođe je naglašavala da je razvoj univerzalan i da ne zavisi od nacionalnog, rasnog ili etničkog faktora, zbog čega je njena metoda dobila transkulturalni karakter. Smatrala je da njen metod može podjednako dobro funkcionisati u bilo kojoj kulturi iz razloga što ljudska priroda ima univerzalni karakter.

Razvoj deteta je unutrašnje motivisan, a spoljna sredina samo emituje podsticaje na njega, zbog čega formalna nastava nije u mogućnosti da zadovolji potrebe deteta, i zato je tvrdila da „nije posao nas – odraslih da podučavamo, nego da pomažemo dečijem umu da izvrši svoj zadatak: da se razvije“. Pored toga, Montesori je svoj rad bazirala i na stavu da je suštinska odlika dečijeg razvoja individualnost. Kod dece je razlikovala razvojne faze, odnosno periode osetljivosti, koje su se smenjivale na svakih šest godina, i koje su označavale posebnu otvorenost dece za učenje specifičnih sadržaja kao i za razvoj određenih veština (govor, koordinacija pokreta, razvoj čula, razvoj kritičkog mišljenja i slično).

Montesori metoda počiva na samovaspitanju i samopoučavanju, i shodno tome deca mogu učiti samousmeravajući se, prirodno, dok za razliku od njih odrasli uče potpuno svesno i namerno. Dakle, za decu će se obezbediti najbolji podsticaj i motiv za učenje kroz kvalitetno opremljenu sredinu koja poseduje i odgovarajući didaktički materijal. Marija Montesori je verovala da je vrhunac intelektualnog vaspitanja dovođenje deteta do spontane intelektualne aktivnosti, jer je smatrala da je to put do spontanog razvoja. Primenom Montesori metode u vaspitanju deca su se mogla naučiti samostalnosti, jer to i jeste put ka slobodi.

Ovaj sada već široko popularan model obrazovanja je došao u Srbiju 1995. godine, i to u privatno školstvo. Montesori društvo Srbije počelo je sa radom 2004. godine.

Autor: Kvorum.rs