Najstarija ustanova kulture, Narodna biblioteka Srbije, obeležila je 189 godina svog postojanja. U ovoj godini Narodna biblioteka kompletira viziju, koja će početi da se realizuje već sledeće godine. Naime, dugo željeni depo, u kome će biti smešteno književno blago staro deset vekova, danas je dobio finalni predlog za arhitektonsko rešenje.
Ambiciozne planove za naredni period potvrdio je Vladimir Pištalo, v.d. upravnika: „Radićemo više na digitalizaciji. Naš veb sajt je u fazi renoviranja i voleo bih da više budemo prisutni u bibliotekama Srbije i takođe voleo bih da budemo više međunarodno prisutni“, izjavio je Pištalo za RTS.
Svečanosti povodom obeležavanja rođendana Narodne biblioteke prisustvovala je i Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja. Ona je ovom prilikom podsetila na nacionalni značaj Narodne biblioteke: „Nema puno naroda i država kojima je pisana reč toliko značila za opstanak, kao što je to slučaj kod nas. Ovde, u biblioteci, čuvaju se neprocenjivi rukopisi naše nacionalne i kulturne baštine, koji nam pomažu da sagledavajući ono što smo bili i što smo sada, postavimo bolje temelje za ono što ćemo biti“, naglasila je ministarka i ovaj veliki dan čestitala svim građanima.
Foto: kultura.gov.rs
Narodna biblioteka je osnovana 1832. godine. U dva svetska rata pretrpela je značajne gubitke i izgubila veliki deo fonda. U bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. godine, Biblioteka je izgorela do temelja. Obnova je počela još tokom rata, da bi se na dan bombardovanja, 6. aprila 1973. godine, završila otvaranjem novog zdanja Narodne biblioteke na Svetosavskom platou, gde se i danas nalazi. Ugljenisani ostaci knjiga stradalih u bombardovanju izloženi su u holu Biblioteke i svedoče o teškim vremenima koja je ova ustanova delila sa narodom.
